Koje zdrave namirnice mogu da zamene nezdravu hranu?

Zdrava hrana je, čini se, uvek na dohvat ruke ali, ako dobro pogledamo, čini se da je nezdrava još bliže. Iznenadili bismo se koliko to ne zavisi od našeg karaktera. Želja za nezdravim namirnicama se javlja u specifičnim uslovima, a kada do njih dođe, ne treba nam puno da prelomimo i pohrlimo za onim što zapravo i nije baš najbolja opcija za nas. Srećom – sve ima alternativu, pa i nezdrave namirnice.


Tempo života kojim živi prosečan čovek je brz i dinamičan. Usled toga, povećenost hrani i biranju zdravih namirnica ume da padne na lestvici prioriteta. Ako hranu počnemo da posmatramo ne samo kao nešto što vizuelno oblikuje naše telo, već i kao gorivo koje ga pokreće ili ne pokreće – uviđamo da je to, ne samo pogrešno, već i destruktivno po nas.

Hrana koja je bogata nezdravim šećerima ili tzv. “praznim kalorijama” daje instant osećaj sitosti i automatski izaziva skok šećera u krvi. Ipak, posle nekog vremena, dolazi ponovo nalet gladi, jer takva hrana, začinjena, prepuna ugljenih hidrata, u sebi nema proteine i esencijalne materije koje su potrebne da bi zaista nahranile naše telo.


Pogledaj – Hronični umor i malaksalost: Zdravim navikama do rešenja


Svi procesi u organizmu su povezani, pa tako odsustvo osnovnih vitamina i minerala u organizmu može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme na duže staze.

Ova tema interesovala je i naučnike pa je, prema jednom istraživanju o kojem je pisao portal Eat This, Not That, pokazano da sklonost ka nezdravim namirnicama pre nego zdravim nije posledica labilnog karaktera. Reč je o složenim procesima koji se odvijaju u našem mozgu. Naime, naučnici su otkrili da nam više vremena treba da shvatimo da li je nešto zdravo, nego da odlučimo da li će nam nešto biti ukusno i zato često biramo fine, ali nezdrave opcije.

Zaključili smo da često nije naša krivica kada se odlučimo za nezdravu hranu. Naš mozak jednostavno sporije procesuira informacije o tome koliko je hrana zdrava, a brže obrađuje informacije o tome koliko će ona biti ukusna“, objasnila je dr Nikoleta Salivan i dodaje da bi to moglo da objasni zašto neki ljudi biraju nezdrave opcije iako znaju da one nisu dobre za njih, prenosi N1.

Ali šta nam telo poručuje kada poletimo ka nezdravoj hrani?

Foto: Zdrava ishrana / Pixabay

1. Slatkiši

Kada nam telo pojuri za slatkišima, zapravo mu nedostaje hrom.

Namirnice koje su bogate hromom i predstavljaju alternativu slatkišima su brokoli, šargarepa, zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice i grožđe.

2. Čokolada 

Usled konzumacije gaziranih pića, alkohola i kafe, telu nedostaje magnezijum.

Namirnice koje su bogate magnezijumom i predstavljaju alternativu čokoladi su avokado, badem, banane, spanać, blitva, grašak, brokoli, kelj, (crni) pasulj, soja u zrnu, sočivo, lešnik, orasi, kikiriki, golica, jagode, kupine, smokve, smeđi pirinač i zob.

3. Hleb

Hleb u svakodnevnoj ishrani je često stvar navike. Ipak, ukoliko osetite naglu potrebu za hlebom (i testom), vrlo je verovatno da vam nedostaje nitrogen.

Njega možete pronaći u grašku i pečurkama.


Pogledaj – VITAMINI: Kroz ovu hranu unosimo sve što nam je potrebno


4. Brza hrana

Brza, visoko-kalorična hrana daje brz osećaj sitosti, a ukoliko joj podležete usled velikog napada gladi, organizam vam poručuje da vam fali kalcijum.

Namirnice koje su bogate kalcijumom i predstavljaju alternativu brzoj hrani su brokoli, pomorandža, suva smokva, badem, kelj, beli pasulj, čia seme i seme suncokreta.

5. Peciva iz pekare

Testo ume jako lako da se “ušunja” u naše jutarnje navike. Ipak, organizam nam ne traži pecivo, već hloride, koje možete da mu pružite i kroz limun i paradajz, umesto kroz kifle i kroasane.

Ukoliko se pitate kako brokoli može da zameni slatkiš kada ukus ni približno nije isti. Ukus nije, ali njegov efekat na organizam jeste, jer ga naš mozak procesuira na drugačiji način.

Pokušajte, vaše telo će vam biti zahvalno. 🙂


Pogledaj – Ko smo mi: Zašto da izabereš baš VERDE MERCATO?


 

Ostavite odgovor