Emocionalno prejedanje: Kako prevazići ishranu na emocionalnoj bazi?

Unošenje hrane kako bismo utolili glad je normalna, fiziološka potreba. Kod svakog od nas apetit je drugačiji, nekome je potrebno više hrane, nekome manje… Kompulzivno ili unošenje hrane na emocionalnoj bazi značilo bi unošenje hrane i bez osećaja gladi, bez preterane selekcije (može bilo šta), često bez samokontrole, a još češće se nakon toga javlja osećaj krivice ili griže savesti…

Emocionalno prejedanje je problem koji često sami ne vidimo kao problem, već prejedanje gledamo kao zabavu, proizvod dosade ili, kod žena, kao nuspojavu PMS-a. I zaista, svako ponekad poželi da se opusti, „pusti kočnice“ i pojede ponešto visokokalorično i da istinski uživa u hrani. I to nije problem. Problem se javlja kada kočnice ne možemo da zakočimo i uletimo u jednu rupu bez dna koja ne ostavlja samo fizičke, već i ozbiljne psihičke probleme.

Osobe koje pate od emocionalnog prejedanja često kriju to od javnosti, jer imaju osećaj stida. A nakon prejedanja upadaju u lično preispitivanje, depresiju i anksioznost. U ekstremnim slučajevima, izazivaju namerno povraćanje, što se u stručnoj literaturi naziva bulimija.

Sa stresom i problemima u životu svako se nosi na sebi svojstven način. Nije strano da neko u ovakvim momentima pribegne velikoj količini hrane i ubrzo se ona matrica „jedem da bih živeo“ pretvara u matricu „živim da bih jeo“. Osoba koja postaje žrtva emocionalnog prejedanja sklona je tome da jede do te mere da se oseća fizički loše. U pitanju je paradoksalni začarani krug, gde se osoba, usled osećaja depresije, usamljenosti ili anksioznosti, prejeda, a nakon toga se oseća još depresivnije, usamljenije i anksioznije.

Da li to znači da ako se jednom prejedemo da bolujemo od emocionalnog prejedanja?

Naravno da ne.

Stručnjaci kažu, da bi se iskoristio termin emocionalno prejedanje, da je potrebno da se ove epizode ponavljaju najmanje jednom nedeljno tokom tri meseca. Ukoliko se prepoznajete u navedenim rečima, evo nekih saveta kako da pomognete sebi:

• Ukoliko osećate da vam je potrebna stručna pomoć (psihologa ili psihijatra) – potražite je.

Psiholog nije bauk! Mnoge stvari u životu ne možete da prevaziđete sami i skroz je u redu da potražite pomoć kako biste lakše pregurali teške životne situacije. Sve kreće iz glave i, ukoliko se ne reši uzrok, možete samo ublažiti posledice, ali to ne znači da je problem u svojoj srži rešen.

• Unosite dovoljnu količine hrane u toku dana.

Priuštite sebi redovne i kvalitetne obroke. Ukoliko je emocionalno prejedanje neželjena posledica velike želje za gubljenjem kilograma, nemojte da trpite glad. Kada čovek iznenada oseti jaku glad koju je ignorisao duže vreme, lakše upada u kandže emocionalnog prejedanja.

• Priuštite sebi redovan i kvalitetan san.

Dokazano je da organizam traži količinski više hrane (i to one sa puno ugljenih hidrata i masti) ukoliko nije odmoran. Naspavajte se. Spavajte u vreme predviđeno za spavanje. Uhvatite svoj tempo i satnicu koja Vam najviše prija.

• Izbacite isključiva ograničenja – ne postoji dobra i loša hrana.

Nemojte da se odričete svega i zauvek. Dajte sebi oduška – ako vam se jede čokolada, pojedite čokoladu. U redu je da vam prija svaka vrsta hrane.

• Izbacite iz svog okruženja sve što čini da se osećate loše.

Pre nego što krenete u kompulzivno unošenje hrane, zapitajte se – zašto ja sad ovo radim? Zašto jedem do tačke pucanja? Da li osećam dobro? Često se ne osećamo dobro nakon prejedanja. Ne samo fizički, nego i psihički. Ne shvatajte to kao da ste vi dobri ili loši zato što jedete „dobru“ ili „lošu“ hranu. Jednostavno – izbacite iz svog neposrednog okruženja stvari koje vas teraju da se osećate loše. I osvestite svoje okidače – šta je to što vas dovodi u tu situaciju? Koji je momenat okidač da pojedete sve što može i ne može da stane u vaš želudac?

Konačno, osobe koje pate od ovog problema, znaju jako dobro da ga prikriju. Ukoliko primetite da se neka vaša bliska osoba bori sa ovim problemom, pričajte sa njom. Dajte joj podršku. Podelite sa njima ove savete. 🙂 Emocionalno prejedanje u svojoj ekstremnoj fazi dovodi i do hospitalizacije, kao i do fizičkih bolesti poput dijabetesa, hipertrigliceridemije, bolesti srca, a može i da izazove rak.

Hrana je hrana i uvek je ista. Mi smo ti koji joj dajemo značenje.

Šta vi mislite o tome?

Pogledaj: Zdrava ishrana – 5 trikova kako da definitivno počneš da se hraniš zdravo